eСрбија из аспекта једног просјечног еРепубликанца

Day 5,651, 07:58 • Published in Serbia Ireland • by DijanaBL





Данас сам прочитала коментар једног српског играча који своје еБитисање проводи под националном заставом земље која није Србија. Мислим да дечка немам у пријатељима, на коментар сам наишла сасвим случајно. И бацио ме на размишљање, у неку тешку дубиозу.
Елем, оваквим констатацијама (које ћу изнијети у тексту који слиједи)допринијело је и моје петнаестодневно одсуство из игре, због дешавања у стварном животу.

Тренутно је мјесто пребивалишта пилота којим управљам Ирска, али ћу се вратити и увијек ћу бити дио ове заједнице.
Више од годину и по сам активан играч. Свједоци смо многобројних успона и падова наше еЗемље и нашег еДруштва, али мишљења сам да смо сада дотакли дно и да је еСрбија пала на ниске гране.
Како и зашто је дошло до овога, ко су кривци а ко они мање криви, неће бити предмет овог текста. Сад ћу да се вратим на уводни дио и на горепоменутог дечка.





Често чујемо да је еРепублик пројекција или реплика стварног живота. Популарно је и мишљење да поједини играчи овдје лијече своје фрустрације из риллајфа.
Ја бих да питам да ли вама у стварном животу толико лоше па уточиште и бијег од стварности тражите у игри? Стварни живот је лијеп, стваран, тамо живимо, тамо су људи које волимо и који воле нас, тамо ћемо овоземаљски живот окончати. ТАМО, не овдје.
Временом су многи од активних играча замијенили ове двије сфере, овдје данују, проводе ноћи, сваки слободан тренутак и уз све то заборављају да је ово игра.
А колико је игра, зна свако од нас, јер у сваком моменту може да се излогује и да не игра више. Циљ игре је да забави, да опусти, да се дружимо. Игра је друштвена, а не власништво појединаца. Нико није Плато, нико не посједује сервер.

Да ли смо сви изгубили компас? Да ли је ово још једна врста социопсихолошког пројекта у којем су Срби опет показали колико су "лоши, некарактерни, похлепни, воле власт и надмоћ"?

Игру смо могли да искористимо и тако да у први план испливају и наше добре особине. Могли смо да се покажемо као сложни, као прави пријатељи спремни да помогнеу некоме коме је помоћ потребна. Могли смо да покоримо свијет. Али нисмо. Званично смо додирнули дно. Морално, првасходно.

Е сада, ми бисмо се некако на социјалном и материјалном плану и снашли, војни нећу да помињем, јер ту бисмо могли бити велесила. Али шта ћемо са политиком?
Прича је да постоје опозиција, диктатори и неутрални.
Овдје сам направила велику грешку и увидјела сам је напокон, признајем. Неутрални играчи не постоје. Прва сам се називала неутралном, и многи су ми указивали да то нисам и не могу бити. Сматрала сам се неутралном јер сам жељела да будем пријатељ са свима и да имамо неко идилично стање у земљи.
Међутим, сви играчи који са овог аспекта називају себе неутралнима, највећи су **бачи еСрбије. Ово није неутралност. Неутралан играч је онај играч који се не бави политиком, не чита и не коментарише, који не виси на националним каналима, који фарма, послује и по свом расположењу пуца за земљу у којој живи, обично ни тада, да не кажем никада. Неутралан ни у својим мислима нема фаворита, неутралан не гласа, не кандидује се, не измирује зараћене стране. Неутралан има пенисобољу за свим што се око њега дешава.
Такође, у овој земљи недођији не постоје омладинци. Омладинци су нови играчи, који тек упознају еСвијет, а тих је данас мало, тј. нема их. Ниједан повратник не може да буде омладинац нити неутралан играч, јер је он већ "окусио"овај еСвијет, има формиран став, предрасуде...






Оно што ми је невјероватно је и то да се поједини од нас понашају према другима као да смо у обданишту. 99%играча су одрасле, формиране јединке. Не може мене нико у игри да преваспитава. Не може да ми намеће своје мишљење, своје ставове, не може да размишља и говори у моје име. Ви, који сте то дозволили, идете погрешним путем.

У својој немоћи да наметнете своје мишљење или да господарите масом, прибјегавате најприземнијим стварима. Ако пишем приватну поруку, она се не зове узалуд приватном. Зашто је ја данас видим на државном зиду?
Зашто имате потребу да износите нечије податке из стварног живота?
Зашто уопште имате потребу да претражујете друштвене мреже и прикупљате информације о играчима које желите свјесно да злоупотријебите?
Ако неко није ставио своју фотографију или своје стварно име, презиме, зар вам то не говори да из неког разлога то не жели?
Зашто имате потребу да помињете нечији посао, мајку, дјецу, а још горе да свјесни нечијег проблема и недостатка у етер износите исти? Ко вас је овластио да се играте Бога, да ви истјерујете правду служећи се овако мизерним стварима.






Петнаест дана нисам била активна у игри, само сам радила, тренирала и испуцавала налог. Боља опција је да кажем: нисам била активна на каналима. Вратила сам сепсихолошки неоптерећена сцим што се овдје дешава, и ову равнотежу нисам хтјела да наруом. Нећу себи то да радим. Промијенила сам држављанство јер сам видјела да се нешто куха, а не желим у томе да учествујем.
Своје виђење стања, из новог угла, покушала сам да подијелим, да дам пријатељски савјет да је ресет добар и неопходан свакоме од нас. Поједини су ме назвали пасивно-агресивном одсобом која намеће своје мишљење.

Да ли је неко гурнуо на поједине функције људе који нису дорасли истим или су се гурнули сами, мене не занима. Штета је очигледна и учињена. Бити руководилац једне виртуелне заједнице је исто као и бити обичан члан. Поента је само како се поставиш, каква очекивања имаш и како доживљаваш своју улогу.
Ово је игра. Постоли логоф опција. Тако је и доживљавајте. Немојте бити
осветољубиви.





Вјерујем да текст овог карактера неће наићи на хвалоспјеве и ријечи хвале, али зато га нисам ни написала. Вољела бих само да се за тренутак замислите зашто играте еРепублик и шта је то што вас и даље држи у игри?!
Стара пословица каже: Није свачије кроз село пјевати. Имајте то на уму.













𝓭𝓲𝓳𝓪𝓷𝓪𝓫𝓵🦋