СВЕТИ ВАРНАВА, ИСПОВЕДНИК ХВОСТАНСКИ И ГОМИОНИЧКИ

Day 5,843, 08:27 • Published in Serbia Ireland • by DijanaBL




Епископ Варнава Настић рођен је 31. јануара 1914. године у Гери, Индијана (Сједињене Америчке Државе). У Америци је живио до своје осме године када је, по завршетку другог разреда основне школе, заједно са родитељима дошао у Сарајево гдје је наставио своје школовање и, са одличним успјехом, завршио основну школу и гимназију са вишим течајним испитом. Жеља му је била да настави даље школовање те је заједно са оцем отишао у Охрид код владике Николаја (Велимировића) да затражи благослов за упис на Богословски факултет у Српске православне цркве у Београду. Владика се овоме обрадовао и рекао: -За сада нека иде и студира, а ја ћу се молити Господу да му испуни и другу жељу. Тако се Војислав уписао на Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду, са жељом да свој живот цјелокупном својом личношћу посвети Богу.
Да је заиста био мудар и обдарен, показује и његов чланак „Нешто о гордости“ који је објавио још као студент у часопису Светосавље, из кога се јасно види не само његова мудрост и разборитост, него и да је изнад свега био испуњен љубављу и да му је живот био непрестано богослужење.





Епископ Варнава био је одличан студент и у року је 1937. године дипломирао на Богословском факултету Српске православне цркве у Београду. По повратку у Сарајево освојио је срца младих Срба. Својим дјелима, а још више аскетским животом, искреним и оданим свједочењем Христа запалио је срца младих. Вјеру и службу Божију коју су интелектуалци ставили на маргину друштвеног живота, он је вратио у центар и тиме духовне и моралне вриједности ставио изнад материјалних достигнућа. Његов живот се огледао у уздржавању од свакога зла, у чињењу дјела милосрђа.
Младог Војислава богатство није привукло нити га је заробило , већ се, попут великих духовника и светитеља одрекао свега. Отишао је у манастир Милешеву, гдје се 1940. године замонашио и добио име Варнава.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на свом првом послијератном засиједању 1947. протосинђела Варнаву изабрао је за викарног епископа хвостанског. Примивши архијерејску грамату и одлуку Светог архијерејског сабора, епископ Варнава је с пуно љубави пошао у Сарајево. Поред вијерника , тамо га је дочекала будна Служба државне безбиједности која га је непрестано пратила и прислушкивала. Својим проповиједима у сарајевској Саборној цркви привукао је многе вијернике , скоро сву интелигенцију али и обезбожене комунисте.






Младог епископа Варнаву ухапсили су 25. децембра 1947. године, стављајући му на терет злочин издаје, слабљења војне и економске моћи државе, као и ширења националне и вјерске мржње. На суђењу се појавило неколико свједока који су лажно теретили Владику.
Осуђен је у марту 1948. на 11 година затвора с тешким радом, под оптужбом за антидржавну завјеру. Ослобођен је у јулу 1951, након што је разријешен црквених дужности.
Смијерно је носио свој крст петогодишњег робовања у комунистичким казаматима Сарајева, Стоца, Зенице и Сремске Митровице, а потом и још дванаест година у кућном притвору у манастирима Ваведење, Гомионица, Крушедол и Беочин. Увијек се у својим страдањима борио да љубављу и смирењем побиједи зло и оне који су том злу тако предано и вијерно служили. А побјеђивао је, јер је, по ријечима протосинђела др Стефана Чакића, био једна изузетна личност, једна несаломљива енергија, један бескомпромисан борац за истину и правду, један ватрени родољуб, један свети архипастир Цркве Христове, једна неугасива звијезда водиља нараштајима који долазе, један скоро недостижан примјер доброте, честитости и поштења. Комунисти му нису дозволили да се врати на своју епархијску катедру.





kisses smileys



У манастиру Гомионица Варнава је остао све до 10. јануара 1959.године када су му представници власти из Сарајева и Бањалуке лично саопштили да му је 25. децембра 1958.године казна затвора у трајању од једанаест година истекла и да је од тада слободан грађанин.
У манастиру Гомионица епископ Варнава је својом вјером, храброшћу и истрајношћу много утицао, како на друге монахе и монахиње, тако и на вијернике који су долазили у ову светињу, а и на чуваре који су га чували. У манастиру Гомионица провео је шест година и пет мјесеци.
Из Гомионице је дошао у манастир Крушедол гдје је био смјештен у једну малу узану собицу са лијеве стране капеле коју је сам изабрао јер га је подсјећала на његову робијашку самицу. Овдје су га често, бар једном недјељно, посјећивали београдски удбаши који су га по цијелу ноћ убјеђивали пријетњама и батинама да потпише „изјаву о слагању лојалности са званичном политиком“ што је он наравно одбио.
Одавде су га 1963. године премјестили у манастир Беочин, гдје су му стражу удвостручили.






Умро је 12. новембра 1964. године под сумњивим околностима у манастиру Беочину. По сведочењу епископа сремског Василија умро је након интервенције зубара, који му је ставио отров у зуб.
По свједочењу стрица епископа Варнаве, њих двојица су у четвртак, 12. новембра 1964, године његовим аутомобилом ишли код зубара гдје му се у повратку епископ Варнава пожалио да му је хладно, нарочито ногама. Након неколико тренутака патње и боли, епископ Варнава се изненада, у педесетој години живота упокојио. Знајући да је на исти начин уморен и протођакон Марко Видицки, професор Богословије Светог Кирила и Методија у Призрену, као и чињеница да је медицина у то вријеме од стране комунистичких властодржаца злоупотребљавана у политичке сврхе, онда с правом многи тврде да је владика Варнава отрован.






У манастиру Гомионица чува се дио моштију Светог Варнаве. У недјељу, 22. октобра 2023. Света гомионичка обитељ обогатила се несвакидашњим догађајем. Његово преосветенство епископ сремски Василије походио је наш манастир , служио Свету Архијерејску Литургију те овом приликом донио дио Светих моштију Светог Исповједника Варнаве епископа хвостанског. Мошти светитеља Варнаве положене су у Светогомионички храм, сестринству и свим добронамјерницима на поклоњење.






Остајте ми добро и здраво, другари!




𝓭𝓲𝓳𝓪𝓷𝓪𝓫𝓵🦋