Јер је сан о срећи више него срећа...

Day 5,462, 04:23 • Published in Serbia Ireland • by DijanaBL

Снове снивам, снујем снове,
снујем снове бисерове,
у сну живим, у сну дишем,
ал' не могу ситне снове,
не могу их да напишем.

Снове снивам, снове снујем
у слике бих да их кујем,
ал' су санци полетанци,
не могу их да прикујем
срцу моме лаганоме.

Кажу да је сан ментална активност током спавања. Невољна је, ирационална; не подлијеже критичности.
Сан је одраз наших жеља, хтијења; наших страхова. Слика и прилика наше свијести испољена подсвјесно.

Сан је бајка, сан је кошмар. Како га доживиш, тако га одсањаш.



Мој сан је био некако посебан, ни налик сновима које сам сањала до сада.
Читаво коло плело се од имена. И као у Дантеовом Паклу, од деветог до првог круга, имена су заостајала, једно по једно... А ја сам се трудила, губећи их из видокруга, да спознам да ли су се ту случајно нашла или носе неку симболику. Почели су да се осипају и још ми одзвања у глави....Никола, Марко, Ковалски, Апис, Зоран, Вукови, Страхињић, Банкар, Стелар, Прцко, Тезбер, Рефа, Терориста, Угац...и тако унедоглед.



Чекај, стани!

Шта се десило?
Нестали су сви, један по један. Отуђили се, као они које нико више не жели...

Тад се као пробудих, отварам очи,а у невјерици гледам. Свануће, да ли ће?
Да ли се ово раздањује или не видим добро?!
Као кроз маглу пролијећу силуете и опет круг имена, али овај пут нових. У ушима ми одзвања: Колибриано, Каратекид, Никола, Мајс, Рељић, Бралек, Чоп, Драле, Нуну, Мими... Ко су ови људи?
Како то да не дијеле судбину претходних? Не осипају се , не пропадају. Ови затворише за собом врата и остадоше сами, заједно. Као да говоре да би нешто да раде, да стварају. Сами. Заједно.
Не желе помоћ, не требају савјете, јер све ће сами. Заједно.



И реците ви мени...
Шта је ово? Да ли је сан или јава?
Да ли се може преточити у стварнист?
Можемо ли овим ствараоцима дати прилику да стварају и да самостално реализују сопствене идеје на сопствени начин. Сами, заједно.

Занемарите овај текст. Бунцам, ваљда се нисам наспавала.
Али бар покушајте бити толерантни према мени, а што је још важније... и једни према другима.

п.с. Свака подударност са стварним особама из игре је случајна.
Не могу бирати шта ћу да сањам, јбг.
п.с.с. Сан нема заједничке тачке са политичким превирањима у игри,не носи скривене поруке.
Сан је апстракција, еСрбија је наша реалност.



Текст је шаљивог карактера. Једина намјена му је да забави.




Ех, да, чикита је за Џонија, мада и ви остали можете да погледате. 🙂


𝓭𝓲𝓳𝓪𝓷𝓪𝓫𝓵🦋