Непознавање демократских механизама

Day 3,053, 11:27 • Published in Serbia Serbia • by Strahinjic lll

Дугујем овај чланак неколицини заинтересованих већ неко време. А заинтересовани су били око тога откуд ја поново са АП, СЗР и екипом у Сорабијиној Влади. На почетку стварно нисам имао времена да по коментарима објашњавам која је идеја јер је било посла око организације државе, а касније сам мислио да је све јасно после дешавања која су се збила. Ипак, изгледа да некима и даље неке ствари нису јасне. Време је да почнем јер ћу бити јако опширан...

Вратићу се мало у време пре избора на којима је победио Сорабија. Нешто више од месец дана пре тих избора, СРС је склопила договор са СС, НСС и УеС око сарадње која је била базирана на томе да се ради на укидању диктатуре и постепеном враћању демократије уз циљ да се, обезбеђивањем конгресне већине, покаже како демократија може сасвим нормално да функционише ако конгрес чине одговорне странке. Мени је то, као појединцу, деловало сасвим логично, с обзиром да не видим сврху постојања странака које ће подржавати диктатуру као основни систем владавине.

Укидање диктатуре није требало да се организује моментално по освајању председничких избора и не би се ишло у директну конфронтацију са диктаторском екипом од самог старта. План је био да се прво, преко људи који су били чланови диктаторске екипе, а припадају и странкама које сам навео, изнесу критике на рачун рада диктатора и изнесу предлози везани за ствари које бисмо променили, како бисмо их променили и шта бисмо побољшали.

Идеја је била да, ако диктаторски тим пристане на измене, направимо заједничку Владу састављену од диктаторске и страначке екипе. Тиме би се створило поверење између диктатора и дела странака које је требало да буду конгресна већина, што би касније омогућило лакши повратак на демократију.

Са друге стране, ако би диктатор одбио наше предлоге, имали бисмо основу и мотив да кренемо у агресивнију кампању против диктатуре и, на крају, покренемо револуцију.



Сав овај увод се дешава пред изборе које је добио Хорус из Само Србије, уз подршку Навијача, УеС, СРС и ПеБ. Дакле, подршка која је договорена Хорусу, договорена је по принципима које сам навео у горњим редовима. Странке које сам навео, имале су убедљиву већину у конгресу и имали смо све предуслове да кренемо у реализацију договореног.

Међутим, договорени план није испоштован. Иако морам да признам да је Хорус заиста у појединим моментима изражавао жељу да се уради нешто поводом ствари које смо договорили, морам и да кажем да је био млак и инертан у тим својим настојањима. Много жустрији су били играчи у међустраначкој кружној поруци који су имали став да диктатуру не треба мењати јер ствари функционишу одлично?!

Дан по дан, време је пролазило, а онда се дешава моменат који доводи до тога да се ситуација додатно поприлично закомпликује. Уместо Белог Анђела, дотадашњег председника УеС, који је учествовао у склапању наведеног међустраначког договора, на то место долази Симоновић94 који од самог старта игнорише претходно направљене договоре и покреће неку нову причу о сарадњи, сарадњи која је већ била успостављена.

Циљ те Симоновићеве иницијативе је била елиминација СРС из целе приче јер Симоновић има лични анимозитет према мени који варира још из ранијих година. Такође, познато је и да је УеС странка чији део чланства има сличне ставове са АП по питању спољне политике према БЈРМ, односно, залажу се за ближе односе и успостављање сарадње, што је потпуно у супротности са програмом СРС по коме БЈРМ треба да уђе у састав српске државе.

Углавном, ово ремети дотадашњу сарадњу наведеног коалиционог блока и самим тим готово сахрањује претходно направљени договор о постепеном враћању демократије.



Долазимо до кампање за нове председничке изборе на којима сам одлучио да будем кандидат, с обзиром да бих ја сигурно активније деловао у складу са планом о постепеном укидању диктатуре и не бих дозволио да се та акција поново одлаже.

Понављам још једном пред странкама план који би се спроводио у случају освајања избора и за исти добијам подршку, а истовремено се јавља Терориста из НСС који говори како би он потпуно испоштовао план који сам навео. Тако да ја одустајем од кандидатуре јер ми је жеља да се кандидујем постојала само до тренутка до ког сам сматрао да нико други неће желети да се бави идејама о којима сам писао.

Ипак, за разлику од избора на којима је победио Хорус, УеС излази самостално на изборе, што доводи до тога да Терориста губи исте, а Сорабија добија.

Изоставио сам да кажем да ме је Сорабија и пре избора контактирао у вези подршке, како моје личне, тако и СРС. Неколико пута сам га одбио рекавши му да имамо договор са другим странкама базиран на заједничким ставовима и да такав договор не можемо прекршити.



Непосредно после завршетка избора, када је постало јасно да ће Сорабија бити председник, он ме поново контактира са питањем да ли ја и људи из СРС желимо да уђемо у Владу. Као и увек, мене је интересовало чиме ће се та Влада конкретно бавити. Сорабијин одговор је био да се залаже за малтене исти принцип деловања који је СРС пре тога договорила са СС и НСС. Такође, наводи да је и пре избора, а да ће и после избора, понудити свим странкама учешће у раду Владе, као и да ће се организовати и контакт са диктаторском екипом и предложити заједнички рад, у циљу решавања проблема који су довели до тога да све чешће имамо организоање грађанских ратова у Србији.

Ово је свакако било прихватљиво, како за мене, тако и за СРС, али проблем је било то што та прича није деловала потпуно искрена ако би у Влади учествовали људи због којих су подизани пучеви. Међутим, Сорабија је објаснио да од АП у Влади неће бити никог, да га Баћко није подржао па да самим тим ни СНФ неће бити у Влади, а од СЗР је требало да ту буде само Пакија, плус Хамстер као мртво слово на папиру. Оно што нисам могао да прихватим јесте да Хамстер буде мртво слово на папиру као Гувернер НБС. То је онако, мало као прст у око. Хамстер као мртво слово на папиру у непостојећем МУП, министарству које већ месецима ниједна странка са обе стране не користи, нешто је друго.

Изнео сам предлог пред управу СРС и он је прошао. Једноставно, све што је нудио Сорабија, ми смо већ били сами желели да урадимо, разликовала се само екипа која је требало то да уради. При чему није било имена у Влади која би се могла окарактерисати као она због којих су диктатуре подизане.

Ово је део који дугујем појединцима од раније, следи део који се наставља на ову причу, а желим да га објавим.



Стицајем околности, УСоС подиже револуцију баш када смо се договорили око сарадње са Сорабијом. Мислио сам како нас је срећа погледала (све нас у Србији) јер је Влада била тако састављена да је било свега 4-5 страначких људи + 3-4 аполитична човека који су били задужени за МОД + Црвени Лав у МОС, као човек који је пре тога био активан део диктаторске екипе.

Мислио сам, ово је добра основа за успостављање контакта са свима осталима са којима би заједно требало да решимо проблеме. Имамо човека из диктатуре да буде спона са том екипом, ту сам ја да будем спона са СС, НСС и УеС, имамо аполитичан МОД, немамо Угца, Ђекића и саксије да нам замерају због истих...

Оно што заиста нисам очекивао је да СС, НСС и УеС без икакве дискусије и покушаја да се нормално поприча крену да најбруталније саботирају рад Владе. Нисам очекивао да ће све глатко проћи, нисам очекивао да одмах једни другима кажемо ЕВОРУКЕ и одемо на пиwy, али онолико опструкције заиста нисам могао да очекујем.

Прво, зато што су СС и НСС месецима, па могу да кажем и годинама трубели о томе како они нису као АП и СЗР и екипа и како они никад неће саботирати државу. Друго, зато што смо се стварно трудили да будемо конструктивни и да покажемо искреност у намери да заједнички кренемо са решавањем проблема. Чак смо прихватили оставке неколико људи из МОД који су, разочарани саботажама, или увредљиво говорили о конгресменима, или нису желели више да допуштају да ничим изазвани буду гурани дубље у блато.

На крају се испоставило да су странке СС, НСС и УеС саботирале легитимну демократску Владу како би створили услове за бржи повратак диктатуре и подсетићу вас да нисмо имали новца за адекватну одбрану државе али да то људима из наведених странака уопште није сметало да донације константно одбијају без икаквог валидног објашњења. Фактички, чували су новац на трезору како би га могао користити диктатор по повратку на власт.



Џабе сад што ће Никол000 рећи да је једини циљ Владе био да прођу донације и да никаквих других идеја нисмо имали. Ту причу може да прича Игијуниору који ће се, уз пут, са њим сложити око тога да НСС није саботирала Сорабијину Владу, већ користила демократске механизме (фраза научена од АП).

Иронија је у томе што смо, за време Сорабијиног мандата, 1000х коректнији однос имали са Пиерротмоном него са људима у конгресу који га подржавају. Са њим смо тражили начине којим бисмо могли доћи до решења, можда сте и прочитали у коментарима да је организације неке врсте референдума била у опцији.

На крају, диктатура је ипак подигнута. Можда се то и не би десило да Пиер није лоше протумачио Сорабијин чланак (односно део о референдуму), или да будем потпуно коректан, да је Сорабија можда мало јасније написао тај део о референдуму. Јер, колико сам капирао, диктатура је подигнута након што је Пиер схватио да се од референдума одустало, што не одговара истини, али добро, неспоразуми се дешавају. Поготово кад је власт у питању 🙂



На крају, издвојио бих Срећка, као једину особу која је искрена била из те СС, НСС и УеС екипе. Човек је од почетка рекао да ће саботирати Сорабијину власт јер не верује да та Влада има искрену жељу за помирењем, рекао је да ће нас саботирати јер жели да врати АП и СЗР и екипи за све њихове раније саботаже, и то је поштено са његове стране. У смислу, знали смо на чему смо и зашто ради то што ради. При том, једини је изнео и аргументоване критике на рад Владе у ретким тренуцима када је постојао привид неке озбиљне комуникације у кружној поруци конгреса.

Да је цела екипа СС и НСС овако поступила онда када сам ја, својевремено, по други пут опозван са места председника, после вишеструких саботажа у конгресу од стране АП, СЗР и екипе, да су они тада подржали мој став да се власт СЗР и АП мора саботирати док не схвате да саботаже не могу бити легитимне само у случају када су они опозиција а да други не смеју да саботирају, данас бисмо, после 2 године, можда (само можда) имали нормалнију ситуацију и можда (само можда) бисмо знали да разликујемо шта је легитимно демократско деловање од саботажа.

Овако, препуштени смо индивидуалним интепретацијама "нефункционалног коришћења механизама конгреса" и "демократских одлука".

Толико од мене по овом питању. Бар за сад.