Join the new world

Миленко је рођен у породици Милорада и Радмиле Павловић, у селу Горњем Црниљеву 5. октобра 1959. године. Прва 4 разреда основне школе завршио је у родном месту, а следећа 4 у Осечини. Средњу војну школу је завршио у Мостару. Упркос притиску родитеља који су се противили томе, одлучио се за професију војног пилота.

Бомбардовање Савезне Републике Југославије затекла га је на дужности команданта 204. ловачког пука, чије је седиште било измештено у Стару Пазову. Летачка техника је била на изузетно слабом нивоу одржавања и несигурна. До тог 4. маја неколико авиона је изгубљено услед разних кварова који су се обично дешавали непосредно по узлетању. Већина пилота је успела да се спасе, погинуо је једино мајор Зоран Радосављевић.



У свој последњи борбени лет, храбри пилот је полетео са аеродрома у Батајници, након узбуне да се ескадрила НАТО авиона приближава Ваљеву, а да је као мета означена претходно више пута бомбардована војна фабрика “Крушик”.

Уместо команданта, наредба уз узлет била је дата млађем пилоту јединице, али је Павловић, који је у том тренутку дежурао на измештеном командном месту у Старој Пазови, јавио свом заменику да по сваку цену задржи млађег колегу да не полети и кренуо према Батајници. Пришао је “мигу 29”, из кокпита буквално извукао младог пилота и уз речи “Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу”, полетео у правцу Ваљева.

- У свему је увек био такав, да он иде, а да другоме не буде ништа. Стално је говорио да је за Србију спреман да погине. И да се никад не би катапултирао ако га погоде, да заједно са авионом иде у победу или пад – причала је својевремено за “Блиц” његова мајка Радмила Павловић.

Управо тако се и догодило након само 12 минута колико је командант 204. ловачко-авијацијског пука провео у ваздуху, јер је против себе имао вишеструко бројнијег непријатеља. Храбрим маневрима, иако је одмах након полетања на његовом “мигу” отказао радар, успео је НАТО ескадрилу да збуни и растера.

“Имају ме”, биле су његове последње речи које је чула команда у Батајници, да би неколико тренутака касније његов “миг” погодиле три ракете испаљене са холандског Ф-16 у реону Тузле, након чега се Павловићева запаљена летелица срушила у Петници код Ваљева, на само 50 километара ваздушном линијом од његовог родног Горњег Црниљева.



Радио Телевизија Србије је снимила документарни филм о животу и погибији Миленка Павловића под називом „Лет у смрт“, који је премијерно емитован 24. марта 2006. године, на седмогодишњицу почетка НАТО агресије на СРЈ. Његова фотографија са пилотском кацигом, постала је крајем 2008. године, лого модне компаније Hero (Херој). Године 2014. српски репер Uncle Dzo снимио је песму посвећену Павловићу. Дана 26. јуна 2019. године одлучено је да се војни аеродром Батајница преименује у Војни аеродром Пуковник – пилот Миленко Павловић.

Вјечна слава и хвала хероју!