Диктатура у сенци шарених медведића

Day 2,735, 02:17 Published in Serbia Serbia by Strahinjic lll
17.5.2015.

Поздрав о/

Коначно скупих мало више времена да напишем мало детаљније виђење око увођења диктатуре у Србији, шта је све претходило томе, које су предности, а које мане, као и шта нас може очекивати у будућности. Текст ће бити подужи, али ово не може да се објасни у пар редова. Па, ко воли да чита, нек изволи 🙂



Од јула 2014. до априла 2015. године, Србија је била под осмомесечним диктатом СЗР и сателита. Само у два наврата (Данијела 89 и Елмињо), СЗР није био на власти. И колико год се Хамстер и Страјдер трудили да објасне како они нису били на власти и како су неки други људи водили државу, чињеница је да су управо њих двојица, уз Грифина и Угца (и евентуално Рискета), људи који су доносили све најбитније одлуке у држави, а које су сви остали морали да аминују.

Једноставно, то су људи који су се истакли као лидери и они не морају имати званичне функције у Влади, али ће њихова ипак бити последња. СЗР и екипа јако добро знају да председник без конгреса нема много могућности, па се на то и сводила њихова тактика - за председника и Владу поставе људе који су жељни медаља, доказивања и слично, а они који су искусни, буду конгресмени. Тако да су сви други који су долазили на места председника и министара, дошли уз одобрење "елите" јер су били послушни партијски војници, а познато је да марионете немају своје ја. То нарочито долази до изражаја када им мандат зависи од људи који су у конгресу, а поставили су их на руководећа места у држави. Зато кажем да смо били под диктатом СЗР и сателита, иако смо привидно имали демократију као систем уређења.



У принципу, такво уређење само по себи не би морало да буде лоше, када би се оно користило за добробит целе нације, а не за испуњавање личних интереса и, врло често, пуњење сопствених џепова новцем који би требало да је новац свих нас.

Шта смо доживели за тих осам месеци СЗР диктатуре?

1) Прва ствар коју бих истакао јесте трајни НАП са Хрватском, односно, стратешко опредељење да са Хрватима треба да имамо стални мир, уместо само у оним тренуцима када је то неопходно урадити зарад заштите сопствених регија. Тиме смо сами себи избили могућност озбиљног ратовања са највећим непријатељем, дозволивши да исти тај непријатељ искористи чињеницу да безбрижно може да остварује своје интересе без бојазни да ће Србија одреаговати.

Тако смо у једном тренутку ми имали мање ресурса од Хрвата, а и дан данас Хрвати држе регије по БиХ које им доносе бонусе, док Србија све то немо посматра. Међу тим регијама је и Источна РС, иста она за коју Владислав виче "ЗАМНОМЕВОРУКЕДАТОПИМОЛОЈ", али искључиво док његови ментори нису на власти. Када су Хрле и Доктор на власти, онда Влајку није проблем и да пусти Реп. Српску онима којима би иначе топио лој.

На крају, поново је допуштено Хрватима да оду пут Индије и да тамо праве своје колоније, наравно, јер су знали да Србија неће реаговати и нападати хрватске регије на Балкану.

*****

2) Друга ствар јесте васкрсавање Пољске, земље која би, да није Хрватске и гледајући само еРеп догађаје, требало да буде наш највећи непријатељ. Мало ћу се вратити у даљу прошлост како бих објаснио овај свој став.

Свима је позната чињеница да су Пољаци, док су још били наши актуелни савезници у савезу TWO, нама иза леђа 6 месеци покушавали да направе нови савез који би укључивао САД, Хрватску, а у каснијим етапама и БиХ и Албанију. Тада смо могли да читамо како Срби треба да клекну на колена пред својим пољским господарима, како српске власти представљају г**на, и сличне увреде. Једноставно, Пољаци не желе да буду у сенци Србије која, колико год да води лошу спољну политику, и даље представља прву силу света.

Када је дошло време да тај савез коначно угледа светлост дана, Пољаци и Амери су опрашени и видело се да ипак већина других држава, које су они желели уз себе, стаје на страну Србије. После тога, Пољаци су поново променили плочу и почели да се приближавају Србији из страха од одмазде.

Ту на сцену ступа познати пољско-српски двојац Профет - Страјдер и обнова сарадње поново почиње. Знајући да је за званично обнављање сарадње потребно време, радило се стрпљиво и корак по корак. Прва ствар коју су урадили је брисање Пољске са мапе којим се наводно показало како смо Пољацима показали свога Бога и како ће они сада да схвате да са Србијом нема шале и слушаће шта ми кажемо.

Истина је да до рата између Србије и Пољске никад не би дошло да Аргентина није иницирала нападе на Пољску и да у томе није (сасвим логично) тражила подршку свог војно најјачег савезника - Србије. Под притиском јавности, Србија улази у тај рат, али ситуација на терену показује да се озбиљне борбе воде само на релацији Аргентина - Пољска, док су Пољаци борбе са Србијом препуштали и губили углавном са нулом или разликом од преко 80.

Само дан након коначног брисања Пољске, потписује се НАП са том државом који Пољској омогућава брзо враћање регија, стабилизацију и могућност нових освајања. Брзина којом је потписан тај НАП говори у прилог томе да је цела ствар изрежирана како би се Пољаци што пре увели у Астеријино коло, што ће се доказати и каснијим следом догађаја.

Врло брзо после поменутог брисања, Пољаци почињу постепено да потписују МПП споразуме са државама из Астерије, без икаквог противљења Србије. Пре два месеца потписан је МПП између Пољске и Србије, а данас, Пољаци имају МПП са 4/6 држава Астерије. Само Србија у Румунија у Астерији немају пољски МПП, а то што га ми немамо једино можемо захвалити чињеници да је СЗР (+ АП + СНО) изгубио већину у конгресу претходног месеца.


(слика за дизање "морала")

3) Слична ствар која се дешавала са Пољацима, дешава се и са САД. Држава која је одувек била антисрпски настројена (чак и оштрије него Хрватска), држава која је, као и у правом животу, највећи протектор Албаније и која је у више наврата дала највећи допринос у томе да Албанци освоје Косово и Метохију, иако је Албанија билион пута слабија од Србије у еРепублику. Срби у САД (мислим на еРепублик) немају никаква права, брани им се да учествују у извршној власти, да имају конгресмене, да активно раде на омасовљавању своје странке.

Због чега би онда Србија требало да толерише савезништва САД и наших савезника, а чињеница је да у Астерији једино Србија нема МПП са САД. При том, та држава, после админових промена, има 15/15 ресурса само на својим оригиналним регијама, и преко 10 милиона валуте на националној банци.

Шта мислите, када се једног дана поново буду сводили рачуни и прекрајали савези, против кога ће те новце употребити?

*****

4) Приче о пљачкама државног новца и коришћењу истог како би појединци на власти зарадили РЛ новац, давно су излизана тема. Ипак, не могу а да не споменем како смо за време СЗР и екипе имали порез од 7%, што је правдано опасношћу од потенцијалног увођења стране диктатуре, али је без обзира на то, довело до велике миграције већих привредника у државе са мањим порезом.

У Елмињовом мандату се Србија одбранила управо од те опасности са 4% пореза. Након што је СЗР поново дошао на власт, порез је поново подигнут (овај пут на 5😵, што је довело до даљих миграција и чињенице да је Србија имала мање приходе са 5% пореза него са 4%.

На крају приче о ономе што је претходило диктатури у Србији, напоменучу и како су, под плаштом обезбеђивања борби за ТП медаљу, подизани устанци преко мултија, чиме се додатно пљачкао државни новац.

Наравно, транспарентност рада власти је била испод сваког минимума, о чему сведочи и последње обраћање диктатора Анастазиса у коме он говори о постојању великог броја незваничних дипломатских споразума у којима је Србија учествовала, а о којима народ не зна апсолутно ништа.



Е сад, све побројане ствари су главни разлози због којих сам ја, као грађанин Србије, желео промену режима. Кукавичлук огледан у потписивању трајних НАП споразума са свим могућим непријатељима, чиме смо онемогућени да водимо било који озбиљнији рат, и очигледно пљачкање народног новца, подизање пореза без реалних разлога, ствари су које су морале да се промене.

Приликом покретања пуча, био сам неутралан јер нисам знао шта Анастазис и екипа желе конкретно да ураде. Смењивање власти само зарад промене властодржаца, а да начин рада остане исти, нема никаквог смисла. Наду ми је уливало Анастазисово обраћање пред пуч јер је у њему изнео инсинуације да ћемо се озбиљније разрачунати са САД и Пољском, макар у дипломатском смислу.

После скоро две недеље диктаторовог мандата, могу да кажем да се скоро ништа није променило. Иако има апсолутну слободу да води политику онако како он и његов тим желе (тј. нема опасности од блокаде конгреса, што је и највећа предност диктатуре), једина ствар која се променила јесте та што се државне паре не арче на приватне џепове властодржаца. ОК, то свакако јесте за похвалу, лепо је знати да на власти имамо човека који не жели да краде новац од свих нас, али то није довољно да би се цела владавина оценила као позитивна.

У својим обраћањима је јасно наглашено да се ништа неће урадити поводом тога што наши савезници имају МПП са нашим највећим непријатељима. Представници САД и Пољске су, додуше, удаљени са канала савеза, али то апсолутно ништа не значи јер је питање када ће те државе поново затражити повратак на савезне канале, па и званичан пријем у Савез. Јер, ако неко месецима сарађује са Астеријом, доказује се и умиљава већини чланица, сасвим је логично да у неком тренутку затражи сатисфакцију за уложени труд. А када се то деси, један глас Србије, колико год да је војно јака, неће моћи да надјача 5 преосталих гласова држава Астерије.

Тако ћемо, кукавичком политиком, доћи у ситуацију да морамо, или да напустимо савез, или да прихватимо у савез државе које, бар номинално, не желимо да видимо у истом. У таквом случају, боље је да преузмемо иницијативу и да ми будемо ти који ће повлачити потезе, да ми будемо они који ће остале навести да бирају између МПП са Пољском и САД или МПП са Србијом. А не да ми будемо доведени у ситуацију да морамо да бирамо да ли ћемо остати без савеза, или ћемо бити у савезу са непријатељима.

*****

Рат са Хрватском немамо већ 10 месеци. Као што сам већ рекао, Хрвати, као одвајкада бољи стратези од нас, иако се налазе у оном делу држава које нису ни Астерија ни про-Астерија, извлаче максимум у датој ситуацији. Да смо ми у њиховој кожи, нас одавно не би било на мапи света, а да не причам о томе да се ширимо по Азији, као што то Хрвати раде.



Да резимирам.

Играмо ратну игру. ОК, да бисмо успешно водили велике ратове, треба имати добру тактику и добру стратегију. Али која је наша стратегија?

Да на сав глас вичемо како смо најјача сила, како смо империја, а да седимо на ресурсима које држимо у Италији и Албанији које можемо да држимо покорене са минималним напором? А са свима осталима ћемо да имамо НАП, како бисмо и тај минимални напор свели на испод минимума?

Голд је отишао на преко 300 РСД, потрошња тенкова је јако слаба јер немамо озбиљних ратова. А са ким ћемо да ратујемо ако скоро годину дана имамо мир са највећим непријатељима? Хоћемо ли и Чилеу и Турској понудити НАП, за сваки случај. Хоћемо ли се довести у ситуацију да постоје само Астерија и про-Астерија државе? И шта онда? Бићемо срећни и радосни јер имамо 15 ресурса које нам нико не напада? Али ћемо наставити да редовно кукамо како је досадно...

*****

Анастазисе, извини, али ово није оно што сам од тебе очекивао. Свака част што ниси лопов, али као дипломата и војсковођа си мекушац и кукавица. Настављаш да радиш све оно што је екипа пре тебе радила, а то није оно чему сам се ја надао. То није оно што ће људима обезбедити забаву.

Имаш још времена да ме демантујеш. Поведи неки озбиљан рат, па макар и по цену да га изгубимо. Дај да осетимо онај некадашњи жар када је требало да се исцимамо за остварење неког циља, а не да глумимо империју тиме што се кур**мо над Италијом и Албанијом, а плашимо се сопствене сенке.

Јер, Србија је гризли, а не шарени медведић.